понедељак, 24. април 2017.

Синиша Мали: Изградња Београда на води је симбол новог, бољег Београда

Мислим да сваки градоначелник остави печат на крају свог мандата, а верујем да ће у мом случају то бити пројекат „Београд на води”, каже у интервјуу за „24 сата” градоначелник Београда Синиша Мали.

Тај пројекат је симбол новог, бољег Београда, с обзиром на то да смо од најружнијег дела града успели да направимо његов најлепши део. Интересантно је да је ретко ко веровао у овај пројекат и да су се људи често подругљиво односили према нашим идејама. Али мислим да је иначе у животу најважније да имате циљ и да будете апсолутно фокусирани да га и остварите. Осим тога, Београд добија један потпуно нови изглед – уређујемо и друге запуштене локације, рестаурирамо фасаде, сређујемо центар града и предајемо га на коришћење пешацима.

У годишњици прославе века и по од када су кључеви престонице предате кнезу Михаилу, које инвестиције Београђани могу да очекују и колико је интересовање странаца за улагања?

– Пре једног и по века Београд је ослобођен од турске владавине, а данас ми тај Београд даље градимо, улепшавамо, чинимо га европском и светском метрополом. Никада се није оволико градило и  инвестирало у Београд. Даћу вам један податак: само у прва четири месеца ове године издали смо грађевинске дозволе за 420.000 нових квадрата, што је око 11 милијарди динара инвестиција. То је за 360.000 квадрата више него у истом периоду прошле године. Ових дана смо добили и вест да је један велики инвеститор из Турске купио фабрику „Беко” у Лазаревцу, која је била у стечају. Он ће ту само у првој фази запослити 500 жена, с обзиром на то да је реч о текстилној индустрији. Осим тога, ускоро отварамо и фабрику „Меита” у Обреновцу, прву фабрику у Београду после 11 година. Две нове фабрике после више од једне деценије најбоље говоре о новом, другачијем Београду.

Постоји ли посебност коју сте уочили у некој светској метрополи коју бисте желели да преснесете у Београд?

– Две су ствари на које увек обраћам пажњу, а које недостају Београду. Једна од њих су они велики паркови, попут Тиволија у Копенхагену или Горког у Москви. Зато смо одлучили да парк Ушће потпуно уредимо и предамо га грађанима на коришћење. Друга ствар је наравно метро, који све метрополе имају. Урађена је студија која показује где би прве две линије требало да иду, односно где је највећа фреквентност путника.

У сусрету са гостима из иностранства шта је оно што прво издвојите у представљању престонице, а шта је оно што странци кажу да је за њих посебно?

– Странци су увек највише одушевљени нашом гостољубивошћу, отвореношћу и уопште енергијом коју са собом носи Београд. Ја увек волим да им покажем Београд са његових обала, да виде реке, и стари и нови део града, јер мислим да је у томе његова највећа лепота.

У опису посла вам је да добијате од страних званица. Шта ви најчешће поклањате њима?

– Вероватно најдражи поклон ми је текст говора чувеног Петера Хандкеа на додели повеље почасног грађанина Града Београда. Осим тога, добијао сам и слике, књиге, разне националне производе… Што се тиче поклона које ја дарујем, то су грб града на дрвету, комплет сребрњака са ликовима наших знаменитих личности, књигу „Београд вечити град”, мач са грбом града.

Колико градоначелник може да буде обичан грађанин?

– Може наравно, ја волим да шетам градом, јер мислим да у томе и јесте чар, да градоначелник буде међу својим суграђанима. Познато је да немам обезбеђење и да свако увек може да ми приђе. Често са децом шетам Кнезом, али и Калемегданом, Адом, Савском променадом. Људи прилазе, питају, траже помоћ. Ми из града смо ту да им увек будемо на услузи.

Која су вам омиљена места у граду и лично најближа културна институција – позориште, музеј, кинотека...?

– Београд заиста има шта да понуди кад је реч о културним садржајима и само је важно да се направи добар и квалитетан избор догађаја које треба посетити. Увек волим да погледам добру представу, а с обзиром на то да имам троје деце, често идемо у Позориштанце „Пуж” или у биоскоп где гледамо дечије филмове.

Када би вас питали о „заборављеном Београду” у којем сте рођени, шта би из тог периода издвојили као „нестало у престоници”?

– Можда чувене црвене киоске. Данас имамо неке нове, свакако модерније, али моја генерација памти и оне некадашње по којима је наш град био препознатљив.

Како је било трчати на Београдском маратону?

– Маратон је био велики изазов, трка у којој сам сам себе победио. Била ми је велика жеља да трчим и желео сам само да стигнем до циља. За два сата и четири минута сам истрчао 21 километар и мислим да је то добро време, с обзиром на то да ми је ово била прва већа трка.